RASPRAVE I ^LANCI
    QUBOMIR PETROVI], istra`iva~-saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDK 050,48 (497,11) „1929/1941“ 321,7 (091)
    
    RASPRAVE O DEMOKRATIJI U BEOGRADSKIM ^ASOPISIMA 1929–1941∗
    APSTRAKT: Rad, na osnovu pisawa beogradske periodike, ispituje stavove pobornika i protivnika demokratije, definicije demokratije i teorijska vi|ewa zamene demokratije drugim politi~kim ideologijama. Ukidawe parlamentarizma u Kraqevini SHS 1929. godine bio je samo naizgled iznena|uju}i doga|aj i kao brzopotezno re{ewe. Proces slabqewa demokratskih institucija zapo~eo je gotovo odmah po stvarawu jugoslovenske dr`ave. Mnogo pre nestanka strana~kih glasila i suspenzije vi{estrana~kog pluralizma strasni zagovornici autoritarnih metoda vladavine ogla{avali su se u jugoslovenskim medijima. Wima su se suprotstavqali sledbenici demokratskih ideala koji su bili ve}inom predstavnici politi~kih partija sa srpskih prostora jugoslovenske dr`ave. Ideolo{ka bitka izme|u autoritarnih i demokratskih gledi{ta vodila se i na stranicama brojnih prestoni~kih ~asopisa.1 Vreme u kome se polemika vodila bilo je optere}eno mnogim politi~kim i dru{tvenim suprotnostima. Elementarna politi~ka kultura i trpeqivost prema tu|im politi~kim stavovima bila je nepoznata, kako {iroj javnosti, tako i poslanicima u parlamentu. Jugoslovenski politi~ari mewali su ~esto i partije kojima su pripadali. Disidenti i prekr{aji strana~ke discipline bili su gotovo uobi~ajene pojave na politi~koj sceni. Brojne beneficije, koje su poslani~ki mandati i polo`aji ministara u vladama nosili sa sobom, otvarale su {iroke mogu}nosti za verbalne i fizi~ke nasrtaje na politi~ke neistomi{qenike. U takvom sistemu vrednosti dolazilo se i odr`avalo na vlasti mimo voqe bira~a i bez obzira na broj osvojenih poslani~kih mandata neke partije. Vlade Kraqevine SHS, najve}im delom, formirale su se na osnovu zakulisnih uticaja Dvora i tajnih pregovora, za javnost nepomirqivo zava|enih, stranaka i wihovih pr∗ Rad je napisan u okviru projekta Istorija srpskih (jugoslovenskih) dr`avnih institucija i znamenitih li~nosti u 20. veku, koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. 1 O javnim razmimoila`ewima publicista oko ideje demokratije pre uspostavqawa re`ima integralnog jugoslovenstva videti: Qubomir Petrovi}, Demokratija u ogledalu beogradske periodike 1920—1929. godine, Prilog istoriji politi~kih ideja u Kraqevini SHS, „Jugoslovenski istorijski ~asopis“, br. 1–2, Beograd 2001, 95–106.
    
    10
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    vaka. @estok udarac parlamentarizmu zadao je atentat Puni{e Ra~i}a na Stjepana Radi}a i poslanike HSS 20. juna 1928. godine. Savremenici su verovali da su bitnu ulogu u oblikovawu atmosfere za obra~un sa politi~kim protivnicima odigrale verbalne provokacije i neaktivnost predsednika Skup{tine Ninka Peri}a, koji nije adekvatno reagovao na uvrede hrvatskih poslanika upu}ene srpskim ~lanovima parlamenta. Takva zbivawa pokazala su dubinu nesklada izme|u proklamovanih ciqeva demokratskog ideala i nedostataka parlamentarne prakse, a time se stvarala pogodna psiholo{ka pozadina za ubistva u afektu.2 Monarhodiktatura, zavedena 6. januara 1929. godine, bila je odgovor kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{we i spoqa{we probleme Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Revizionizam susednih dr`ava, hrvatsko pitawe, kontinuirane zloupotrebe parlamentarnog re`ima, podrivawe spoqnog ugleda dr`ave i autoritaran karakter kraqa Aleksandra doveli su do nametawa integralne jugoslovenske ideologije. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na politi~ki po`eqnoj fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Pobornici integralnog jugoslovenstva smatrali su, neosnovano, da se unifikacija dr`ave i dru{tva mogla re{iti nametawem „dekretizovanog“ jugoslovenstva odozgo. Verovalo se da je to bio na~in za brzo stvarawe „jugoslovenskog ~oveka“.3 Mali broj qudi okupqenih oko te ideje imao je dovoqnu politi~ku mo} da je sprovede. U takvim nastojawima Dvor je imao podr{ku Slovena~ke demokratske stranke (SDS). Wima su se pridru`ili dvorski radikali i demokrate, hrvatski industrijalci (Slavko [vrquga, Oton Frange{ i dr.), vojska, inostrani faktori (Francuska i ^ehoslova~ka) i Slovenska qudska stranka sa Antonom Koro{cem na ~elu. Svima se ~inilo da }e se tako obezbediti preko potreban mir u dr`avi. Politi~kim i parlamentarnim strankama bio je zabrawen rad, sa motivacijom da su zasnovane na plemenskim i verskim principima, koje je trebalo odstraniti kao faktor odlu~ivawa u politici. Polo`aj periodike tog vremena bio je odre|en i ograni~en strogom cenzurom i izmewenim Zakonom o {tampi, od 6. januara 1929. godine.4
    2 O atentatu i doga|ajima pre i posle wega videti: Stojan Proti}, Srbi i demokratija, Zapisi iz na{e politi~ke istorije, Ni{ 1998, 191–210. Pronacionalisti~ku hrvatsku verziju o atentatu, skrivenu pod pla{tom marksisti~ke ideologije, videti u kwizi: Zvonimir Kulunxi}, Atentat na Stjepana Radi}a, Zagreb 1967, 202–576. 3 Osnovne karakteristike autoritarnog re`ima odre|ivali su uslovi, koje nije bilo lako kontrolisati, tako da se: „Diktatura Kraqa Aleksandra razlikovala se od drugih diktatura na jugu i istoku Evrope me|uratnog razdobqa, ustanovqenih tako|e u agrarnim dru{tvima, pluralisti~kom nacionalnom strukturom Jugoslavije i o{trim nacionalnim sukobima suparni~kih bur`oazija. Kraq je ova protivure~ja poku{ao da prevazi|e nacionalnim unitarizmom, to jest nivelacijom na jugoslovenskoj ravni, ~iji je ideolo{ki izraz bilo integralno jugoslovenstvo, kao ~edo tada{we liberalne gra|anske misli“. (Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Agonija dve Jugoslavije, Beograd 1991, 224). 4 Zakonodavstvo je imalo kqu~nu ulogu u pode{avawu javnog mwewa jer se, izme|u ostalog, zabrawivalo: „... rasturawe i prodavawe novina i drugih {tampanih spisa, ako sadr`e: 1) uvredu Vladaoca i ~lanova Kraqevskog Doma; 2) uvredu stranih
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    11
    
    U prvom razdobqu vlasti jugoslovenskih integralaca, do 1931. godine, odbrana demokratije zahtevala je visok nivo gra|anske hrabrosti pisaca i urednika ~asopisa. ^inilo se, iako je to bio samo privid, da su se nekada brojne pristalice demokratskih ideja povukle sa publicisti~ke scene prepu{taju}i oblikovawe javnog mwewa ideolo{kim protivnicima.
    
    Napadi na demokratsku doktrinu
    Posle zavo|ewa diktature kraqa Aleksandra po~ela su kriti~ka preispitivawa dotada{weg demokratskog `ivota Kraqevine sa ciqem da se populari{u razlozi nametawa autoritarnog sistema. Konstatovano je da se dru{tveni i politi~ki `ivot nalazio „u krizi“ od 1924. godine. Razlozi za krizu pronalazili su se u ratnoj psihozi Prvog svetskog rata, novim dru{tvenim podelama i izmewenom psihi~kom i moralnom `ivotu. Lek je, prema nekim nedovoqno obrazlo`enim i povr{nim mi{qewima, le`ao u kulturi. Postavqalo se pitawe zbog ~ega nije bila zavr{ena konsolidacija jugoslovenske dr`ave.5 Za neuspe{nu „dr`avnu konsolidaciju“ optu`ivala se demokratska praksa iz prethodnog perioda. Politi~ki `ivot, u periodu parlamentarizma, ocewivan je potpuno negativno. Cinizam protivnika demokratije i{ao je dotle da se za neuspeh parlamentarizma optu`ivala sama doktrina demokratije i qudi koji su je podr`avali. Tra`io se alibi za weno ukidawe. Sugerisalo se da je takva demokratija bila nepotrebna i da je vanparlamentarni re`im predstavqao samo logi~nu posledicu wenih slabosti. Za fijasko demokratske politike optu`ivani su pre~anski Srbi, zbog podr`avawa „negativnih“ elemenata u Srbiji, a Slovenci, Hrvati i muslimani iz Bosne zbog osnivawa stranaka sa verskim i „plemenskim“ obele`jima. Najve}i problem, prema kriti~arima demokratije i parlamentarizma, bio je nedostatak ne~ega {to su definisali kao „politi~ki moral“ kod partija u Kraqevini SHS i to {to te stranke nisu bile formirane na osnovu pozitivnih politi~kih na~ela. Revalorizacija demokratske doktrine, u evropskim okvirima, uticala je na postavqawe novih problema na relaciji demokratija – dru{tvo. Time se pru`ila prilika braniocima demokratije da, na posredan na~in, organizuju posledwu liniju odbrane demokratskih ideala, otvaraju}i pitawe odnosa elite i demokratije. Taj odnos se i u svetskim razmerama posmatrao kao dopuna nedostataka koje je pokazadr`avnih Vladara; 3) neposredno pozivawe gra|ana da silom mewaju zemaqske zakone; 4) te{ku povredu javnoga morala; 5) ako se {tampanim spisom izaziva mr`wa protiv dr`ave kao celine, verski ili plemenski razdor a tako isto, kad se posredno pozivaju gra|ani da silom mewaju zemaqske zakone; 6) ako je u {tampanom delu po~iwen koji zlo~in ili prestup protiv dr`ave po krivi~nom zakonu; 7) ako je {tampanim delom po~iweno koje bilo krivi~no delo koje se ka`wava po zakonu o za{titi javne bezbednosti i poretka u dr`avi; 8) ako {tampani napisi sadr`e uvredu ili klevete protiv organa vlasti“ (cit. prema: Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost, Tematska zbirka dokumenata, kw. I, Beograd 1987, 300–301). 5 B. B – v. Kriza na{e demokratije, „Narodna odbrana“, br. 3, 20. januar 1929, 41–42.
    
    12
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    la tzv. egalitarna demokratija. Ideju povezivawa elitizma i demokratije zastupali su ~ak i neki pobornici autokratskih tendencija. Prema wihovim vi|ewima, predstavnici elita trebali su da preuzmu vlast ostvaruju}i prelaz iz jednog doba demokratije u drugo koje bi bilo savr{enije. Za te tobo`we demokratske mislioce problem odnosa demokratije i elite svodio se na pitawe da li se ta dva pojma mogu postaviti tako da izme|u wih ne do|e do sukoba. Citirani su tekstovi Pareta, Fagea i drugih nau~nika i teoreti~ara u poku{aju da se doka`e da je spas demokratije le`ao u elitizmu.6 Mislilo se da bi elita, oslobo|ena neizvesnosti materijalnog `ivota i uskogrudog individualizma, donela napredak ~ove~anstvu.7 Naglasak na istra`ivawima stranih autoriteta ukazivao je na htewe da se monarhisti~ka diktatura predstavi kao moderno re{ewe kontroverzi koje je sobom nosila demokratija. Umesto koherentne ideolo{ke zamene za ideologiju demokratije nudila se apstrakcija nekakvih „na~ela“ bez obrazlagawa wihovog politi~kog i prakti~nog sadr`aja. Uredni{tvo Narodne odbrane kritikovalo je demokratiju na bazi rasne i religiozne mistike.8 Pokazivali su opredeqenost za nametawem vi{eg autoriteta kao zamene za slobodnu politi~ku voqu. Na taj na~in ispoqavala se nerazvijenost ideolo{kih tendencija pristalica {estojanuarskog re`ima. Optu`ivali su parlamentarizam za „isto~wa~ki fatalizam“ koji je za wih bio zaogrnut formom zapadwa~kog parlamentarizma i demokratije. Takav politi~ki sistem, po wihovom mi{qewu, dopu{tao je nagla{avawe negativnih osobina „slovenske rase“. Parlamentarni sistemi osu|ivani su za anacionalnu politiku. Neophodnost za{tite nacionalnog i op{teg interesa, preko autoriteta nove ideologije, koja je trebalo da zameni demokratsku misao, iskazivala se na filozofskoj ravni polaze}i od premise da se za osnov dru{tva mora uzeti ~ovek kao deo porodice, a ne qudsko bi}e kao pojedinac, {to je bio osnovni postulat demokratije. Demagogija koja je, za pristalice autoritarnih re{ewa, bila posledica demokratije mogla se, po wihovom mi{qewu, uni{titi samo u zemqama sa monarhisti~kim ure|ewem. Smatrali su da je demokratska ideologija gre{ila u tome: „...{to su oni (pristalice demokratije – prim. Q. P. ) iskreno verovali da je demokratski poredak krajwi i posledwi stepen politi~ke evolucije i da bi svako eventualno odstupawe od demo6 Paretovo vi|ewe elite sastojalo se: „... u superiornosti, bilo da se radi o znatnom stepenu inteligencije, karaktera ili sposobnosti druge vrste, sticawe bogatstva, vojnih sposobnosti, politi~kog vo|stva, itd.“ \or|e Stankovi}, Teorije o elitama i jugoslovensko dru{tvo, Izazov nove istorije, kw. I, Beograd 1992, 116. 7 M. M. Milo{evi}, Problem elite u demokratiji, „Narodna odbrana“, br. 6, 10. februar 1929, 56–58. 8 Povezanost nedemokratskih tendencija sa misti~nim shvatawem sveta i stvarnosti bila je jasna jo{ u ono vreme pristalicama demokratije: „Dok tako demokratija svojim relativizmom i kriticizmom osigurava maksimum racionalnosti i naj{iru evoluciju, dotle se autokratija sa svojom dogmom izla`e misticizmu i sputava evoluciju. Ona ovu posledwu mo`e dodu{e u jednom pravcu u~initi energi~nijom i dubqom – katkad svakako i sre}nijom – ali uvek na ra~un wene potencije. Kao misao, demokratija je takvom re`imu nesumwivo superiorna.“ (Bo`idar S. Markovi}, Na~ela demokratije, Beograd 1937, 10).
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    13
    
    kratske doktrine predstavqalo nazadak u politi~kom razvitku naroda.“9 Druga gre{ka demokratije, za propagatore stvarawa jedinstvenog jugoslovenskog ~oveka, bila je ta {to je samu sebe smatrala sistemom koji se mogao primewivati kod svih naroda u svim vremenima. Pored svih osuda kontinuirano se poku{avalo sa pomirewem demokratije i monarhije, koja se smatrala „superiornijom“ od drugih oblika dr`avnog ure|ewa, a to je zna~ilo indirektno priznawe da integralci nisu bili u stawu da oforme ideologiju koja bi, svojim vrednostima, istisnula i zamenila demokratske ideale. Ostale zamerke demokratiji svodile su se na nedostatak znawa i informacija kod {irih dru{tvenih slojeva. Predstavni~ku demokratiju optu`ivali su da je naj~e{}e dovodila u parlament poslanike koji su odgovarali „osredwem ukusu masa“. Reformisawe dru{tva `eleli su da zapo~nu stvarawem novih predstavni~kih tela. Formirali bi ih od izabranih pojedinaca svih dru{tvenih slojeva i zanimawa, a te institucije prete`no bi se bavile re{avawem socijalnih konflikata.10 Kraq Aleksandar se prikazivao kao najboqi predstavnik narodnog `ivota, a to je drugim re~ima zna~ilo opovrgavawe prava svim predstavni~kim telima da deluju u ime bira~kog tela. Zahtev za jednako{}u svih qudi, koji je bio temeq demokratskih ideja, odbacivao se sa re~ima da on nikada nije zna~io „... priznawe qudske jednakosti kao svr{enog ~ina, ve} samo davawe mogu}nosti svima da izgrade svoju li~nost. Jednakost qudska mogu}na je samo u odnosu na Boga, to jest u ~ovekovom naporu i ~ovekovoj te`wi za savr{enstvom.“11 Koliko je ideja demokratije bila ukorewena u politi~kom `ivotu kraqevina Srbije i Jugoslavije pokazivala je okolnost da se nova doktrina nametala pod pla{tom demokratizma koji se povezivao sa rasisti~kim gledi{tem. Po takvim shvatawima, demokratizam slovenske rase se najboqe ispoqavao „... u bu|ewu li~nosti naroda radi svesnog uzimawa u~e{}a u re{avawima zajedni~kih pitawa i poja~awa voqe pojedinaca koji treba da izra`avaju voqu naroda i da brane li~nost i interese celine.“12 Takvom rasnom demokratizmu suprotstavqao se evropski demokratizam. Wegova koncepcija, navodno, nalazila se u pravima ~oveka i gra|anina kao rezultat socijalnih nemira i klasnih borbi. Evropskoj demokratiji nedostajalo je re{ewe u vidu nekakvog „slovenskog altruizma“. Dotada{wa demokratija u Kraqevini Jugoslaviji ocewivala se kao la`na, a smatralo se da je wen krajwi rezultat bio prolivawe „bratske krvi“ (mislilo se na ubistvo Stjepana Radi}a – prim. Q. P. ). Pisalo se da se u slovenskom demokratizmu oli~ewe narodne voqe nalazilo u kraqu koji je bio predstavnik socijalne pravde i „mo}i celine“. Ovakvi stavovi integralaca i wihovo la`no predstavqawe kao boraca za nekakvu antievropsku, odnosno, „sloven9 Vladislav Staki}, Potreba jedne ideologije, „Narodna odbrana“, br. 14, 7. april 1929, 227. 10 Isto. 11 (Ur.), Savremeni zna~aj monarhizma, „Narodna odbrana“, br. 50, 13. decembar 1930, 786. 12 Dejan \urovi}, Demokratski monarhizam, „Narodna odbrana“, br. 50, 13. decembar 1930, 787.
    
    14
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    sku“ demokratsku doktrinu prinudili su Dragoquba Jovanovi}a da se pobuni protiv sve prisutnije zloupotrebe re~i „demokratija“ u jugoslovenskom dru{tvu.13 Sa oktroisanim Ustavom 1931. godine do{lo je do izvesnih slabqewa cenzure i autocenzure o demokratiji. Do tada medijski potisnuti, branioci demokratije podvla~ili su razliku izme|u idealizma teorije i realizma politi~ke prakse. U izlagawu tih stavova zaklawali su se iza priznatog autoriteta ~ehoslova~kog predsednika Toma{a Masarika, prenose}i wegovu tvrdwu da je demokratija moralni sistem i narodna uprava.14 Pozivawe na autoritete iz inostranstva bilo je neophodno zbog li~ne za{tite pisaca, ali i posledica ste~ene svesti da je zna~aj me|unarodno priznatih boraca za demokratiju, Masarika i Eduarda Bene{a, bilo te{ko pobiti u sredini koja je imala naviku da se povodi za mi{qewem evropske intelektualne elite. Prenosio se zahtev me|unarodnih institucija da se prou~i uticaj demokratije u sferi politi~kog morala. Po takvim shvatawima, vlast u demokratiji zasnivala se na kolektivnoj svesti masa o potrebi uspostavqawa takvog sistema upravqawa.15 Uticaj autocenzure i potreba da se ne do|e do preterano velikog iskoraka u odbranu demokratije, koji bi se zavr{io zabranom objavqivawa ~lanaka, dovodila je do negativnog ocewivawa rada politi~ara. Uspostavqala se, pomalo neprirodna, veza izme|u ~esto kori{}enih politi~kih pojmova integralaca, kao {to su „vo|a“ i „autoritet“, i jezika pristalica demokratije.16 Problem autoriteta bio je sredi{na tema nekih ~lanaka pristalica demokratskih na~ela. Sa preteranim i naivnim optimizmom smatrali su da }e se, ako demokratija „rije{i to pitawe“, sva ostala ekonomska, socijalna i politi~ka re{avati po automatizmu. Bili su veoma jasni u isticawu zakonodavne inicijative gra|ana kao jednog od osnovnih preduslova za demokratsku vladavinu.17 Postojali su principi primene demokratije koje je trebalo ugraditi u vojne ustanove i {kolstvo kako bi se time mewala slika morala i u okviru porodice. Bilo je poku{aja da se principi demokratije pomire sa politi~kom realno{}u u dr`avi, isticawem ~iwenice koja je trebalo
    13 „Danas skoro ceo svet ispisuje na svoju zastavu jednu re~: Demokratija. Ona se danas toliko zloupotrebquje da je se istinski demokrati stide. Bi}e potreban ne~uven napor voqe, nemilosrdna kritika qudi, a naro~ito argumenat li~nog delovawa da se pojmovima Demokratije i Socijalizma sa~uva wegovo pravo zna~ewe.“ Dragoqub Jovanovi}, Sloboda od straha, Beograd 1991, 10. 14 Toma{ Garig Masarik, Masarikove misli, Srpski kwi`evni glasnik, (daqe: SKG), kw. XXIX, br. 6, 16. mart 1930, 469–470. 15 Danilo J. Dani}, Jedna kwiga o demokratiji, SKG, kw. XLI, br. 3, 1. februar 1934, 205–207. 16 ^itaocima se obja{wavalo da se demokratija „... oslawa na znanost i na radom i mukom otkupqeni autoritet. Neprikosnovenost je u demokratiji rije~ bez zna~ewa. Tim nije re~eno, da zabacuje vo|u. Bez vo|e nije mogu} politi~ki `ivot. Autoritet se sti~e zaslugama, sposobnostima a ne rodom i nasqedstvom. Uzrok dana{we evropske krize je ba{ u tome {to politi~ari neka`weno i bestidno o~ijukaju i demokratijom i oligarhijom... Dana{wim dr`avnicima jo{ nije jasna ~iwenica da se despotizam i demokratizam iskqu~uju.“ (Bo`o Lovri}, Politika i etika, @ivot i rad, br. 56, 15. decembar 1931, 1535). 17 Isto, 1538.
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    15
    
    da pove`e autoritarni sistem i demokratiju, a to je bio autoritet. Demokratija je tako dobijala na politi~koj upotrebqivosti i ideolo{kom zna~ewu {ire}i pukotine u totalitarnom sistemu preko propagirawa svojih ciqeva. Inostrani faktori sna`no su uticali na pristalice autoritarnog sistema od po~etka 1934. godine Tada se, po prvi put, otvoreno i u ve}im razmerama pojavila propaganda politi~kog iskustva fa{isti~ke Italije. Demokratija se odbacivala sa opravdawem da narod nije umeo da iskoristi vlast ve} ju je preneo na parlament iza koga je stajao kapital. Pristalice fa{isti~kog i korporativnog sistema zalagale su se za stvarawe 6–7 korporacija koje bi bile organizovane na sindikalnoj osnovi. Time bi se, u wihovoj vizuri, dobila pravednija uloga predstavni~kih tela u dr`avi, a korporativnim izborom za predstavnike u parlament do{li bi „najsposobniji“ qudi iz korporacija. Takva teorijska re{ewa koja bi tek kasnije bila primewena u praksi bez op{te saglasnosti bila su, po naknadnom mi{qewu Milana Grola, uobi~ajena karakteristika svih autoritarnih sistema.18 Pledoaje u korist fa{izacije jugoslovenskog dru{tva izazvao je reakciju u kojoj se, dodu{e veoma stidqivo, ukazivalo na potrebu reformisawa demokratije kako bi se ona mogla i daqe koristiti.19 Dokazivalo se da se ekonomski problemi nisu mogli re{iti promenom politi~kog sistema. I za neke pristalice integralnog jugoslovenstva predlog uvo|ewa korporativizma bio je neprihvatqiv po{to bi, prema wihovom stanovi{tu, doveo do „klasne borbe“ koja bi razorila „narodno jedinstvo“. Milo{ Crwanski podr`avao je korporativizam. On bi doveo do, po wegovom mi{qewu, nove ere u politi~kom `ivotu dr`ave. Tvr|ewe je potkrepqivao istorijskim zna~ajem Majskog sabora u Sremskim Karlovcima 1848. i hrvatskog sabora koje su, za wega, bile „dve tipi~no korporativne skup{tine“. Crwanski se zalagao za rasprave o uvo|ewu korporacija i uni{tavawe politi~kih partija. Pod udarcima pseudohri{}anske kritike desni~ara na{la se i do tada {iroko prihva}ena prosvetiteqska uloga dr`ave. Za wih, ni re{ewe nedostataka i slabosti demokratske doktrine, u vidu afirmisawa ekonomske demokratije, nije postojalo jer je demokratija bila kako dru{tveni tako i privredni i politi~ki poredak. Reforme, koje su se sprovodile u weno ime, po wima nisu bile dobre i nije bilo mogu}e popraviti demokratsku doktrinu. Jedan od wenih nedostataka je bilo insistirawe na broju. Pozivaju}i se na Tomasa Hobsa kriti~ari demokratije tvrdili su da: „... ta demokratija sadr`inom nije drugo nego monarhijski apsolutizam izveden do kraja.“20 Odbacivawe demokratskog iskustva opravdavali su mi{qewem da je sloboda demokratije bila prividna sloboda bira~kog prava, a da u demokratiji druga vrsta slobode nije ni postojala. Rastrojstvo parM. Grol, n. d., 86. „ Dr`ava mora biti zavisna od naroda. U tu zavisnost }e je dovesti demokratija.“ V. Kunic, Da li je demokratski sistem „pre`iveo“, „Ideje“, br. 11, 17. januar 1935, 2. 20 Momir Nikoli}, Primedbe o demokratiji stare deset godina, „Ideje“, br. 14, 16. februar 1935, 3.
    19 18
    
    16
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    lamenta tuma~ilo se kao posledica parlamentarizma koje se negativno odra`avalo na ustavni sistem. Razlog pojave rasula, po wima, le`ao je u ~iwenici da je parlament dobio pravo da obara vladu zbog ~ega je ona morala da vodi ra~una o izborima i da zbog wih „gazi slobodu“. Glavni, u su{tini logi~ki paradoksalan, filozofski argument antidemokratskih tendencija bio je da samo vlada koja ne zavisi od gra|ana mo`e da ih po{tuje.21 Tako se, u ime la`nog „po{tovawa li~nosti“, sloboda politi~kog izra`avawa progla{avala nepotrebnom i {tetnom. Politi~ka sloboda, koju je demokratija nudila kao re{ewe, nije se razlikovala, po nekim kriti~arima, od anarhije zbog onoga {to su definisali kao „svemo} partijske demokratije“.22 Pristalice demokratije propagirale su svoju doktrinu unose}i je u tekstove koji, po temi, nisu bili direktno vezani za ideologiju. Tako je proklamovawe ciqeva zadru`nog pokreta poslu`ilo kao zaklon za isticawe ekonomske demokratije. Problemi materijalne prirode trebali su da „probude“ svest dru{tva o pravima i du`nostima pojedinaca i potrebi udru`ivawa qudi u privredne zajednice. Antidemokratske doktrine nisu se ispoqavale kao ~vrsti ideolo{ki modeli ve} vi{e kao slutwa da je demokratska ideja bila suvi{e jaka da bi je autoritarna misao, u bilo kom obliku, mogla definitivno poraziti. Ciq diktature, nametnuto politi~ko i nacionalno jedinstvo jugoslovenske dr`ave, nije bio ostvaren, a ona je ostala u negativnom se}awu kod savremenika.
    
    Reafirmacija politi~kog ideala
    Na po~etku reafirmisawa demokratije wene pristalice insistirale su na neophodnosti promena u demokratskoj ideologiji i praksi. Izme|u redova ~lanaka, objavqenih u periodici, mogla se naslutiti svest o nastupaju}oj kona~noj pobedi ideje demokratije. Smatralo se da je, zbog prolaznih politi~kih slabosti, demokratija bila zamewena autoritarnim re`imima koji su, tek posle preuzimawa vlasti, obrazlagali obarawe demokratije pravdaju}i to potrebom da su mase `elele dobro upravqawe a ne da vladaju. ^ak i takvi re`imi bili su prisiqeni da vr{e izbore, odr`avaju parlament i zala`u se za socijalno blagostawe naroda. To je govorilo o slabostima sistema po{to su imitirali demokratska re{ewa kako bi se odr`ali na vlasti. Slobodna misao i slobodna re~ bile su dve institucije demokratije koje su onemogu}avale dugo trajawe tih sistema. Jo{ jedna ote`avaju}a okolnost po autoritarne koncepcije dru{tvenog razvoja bila je, po mi{qewu pristalica demokratije, oslawawe autokratije na istu socijalnu i kulturnu strukturu na koju je demokratija ra~unala, a to je bila inteligencija. Smatralo se paradoksalnim da pad demokratije nije izazvao potrese u politici ili opadawe morala. Ishitreni zakqu~ak ukazuje na nespremnost demokratske elite da se suo~i
    Isto, „Ideje“, br. 15, 23. februar 1935, 2. Bojan [antel, Iskawe novih poti ni nov problem in ni problem samo Jugoslavije, „Ideje“, br. 21, 6. april 1935, 5.
    22 21
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    17
    
    sa ~iwenicom premorenosti naroda politi~kim de{avawima pred diktaturu.23 U ulozi portparola branilaca demokratije Vasiq Popovi} nagla{avao je ulogu intelektualaca kao nosioca idejnih promena u dru{tvu. Wihov zadatak bio je stvarawe nacije u duhovnom i politi~kom smislu i osmi{qavawu nove politi~ke i moralne ideologije. Su{tina uloge intelektualaca, onako kako ju je on razumeo, i nehotice svodila se na servisirawe nacionalne ideologije i politike, a wegova kritika na ra~un bur`oazije pretvarala se u svojevrsno koketirawe sa pomodnim levi~arskim strujawima. Mo`da se to zastrawivawe mo`e objasniti idealizmom u kome se dru{tvena grupa, odnosno inteligencija, progla{avala nosiocem poverewa u demokratski politi~ki ideal. Popovi} se zalo`io i za stvarawe sredweg ekonomskog sloja kao preduslova za opstanak demokratskog sistema.24 Pome{ano ose}awe idealizma i kritike pokazivalo je nesposobnost elite po znawu da politi~ki pragmatizam i teorijske poglede obuhvati kroz realniji diskurs. Uverewe u nadmo} demokratije proizilazilo je iz la`nog ube|ewa u nadmo} sredwe klase, koja se zapravo nalazila tek u stvarawu jer je Kraqevina Jugoslavija bila zemqa sa izuzetno visokim procentom agrarnog stanovni{tva.25 Donekle uvi|aju}i da je realnost bila druga~ija, od situacije koju je wegov program zahtevao, Popovi} se zalo`io i za prisustvo privrednih i kulturnih organizacija i dru{tvenih slojeva u parlamentu. Bilo je i drugih kontradiktornosti u osmi{qavawu idealnog dru{tva pa se tako u istom ~lanku pisalo da: „Deklasiranom sredwem stale`u treba dati wegovu privrednu i socijalnu podlogu, ukop~ati ga u savremeni privredni stroj, ina~e }e on tra`iti da ostvari jedan autoritativan politi~ko-partiski dr`avni re`im, koji bi mu omogu}io da se smesti u dr`avnom stroju.“ 26 Deset godina proteklog vremena i iskustva dovelo je do pojave reakcija na ono {to je ~asopis Voqa nazivao „ekonomskom demokratijom“. Iako se ekonomskoj demokratiji ranije pripisivala mo} regenerisawa sistema vrednosti politi~ke demokratije o{trica napada,
    23 Vasiq Popovi}, Stvarajmo prosve}enu demokratiju, „Javnost“, br. 47, 7. decembar 1935, 1157–1159. Iz te perspektive nije bilo ~udno {to se posezalo za politi~kom zloupotrebom lokalne zajednice: „U vreme izbornih kampawa sela su se pretvarala u popri{te za odmeravawe politi~ke snage raznih stranaka i wihovih prvaka, od kojih nijedan nije bio {krt na obe}awima. Jalova strana~ka nadmetawa dovela su do politi~ke premorenosti seqa{tva potkraj razdobqa parlamentarizma.“ Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Agonija dve Jugoslavije, Beograd 1991, 125. 24 „Za prosve}enu demokratiju mi imamo elemenata od najvi{ega vrha do dna, na svima socijalnim i dr`avnim lestvicama, prosve}enih umova, s prete`nom gra|anskom orijentacijom, s predilekcijom za veliko gra|ansko izgra|ivawe i sre|ivawe, s metodima i silama gra|anskog politi~kog `ivota.“ Isto, 1158. 25 „Podaci o profesionalnoj i dru{tvenoj strukturi stanovni{tva nedvosmisleno pokazuju da je preko 3/4 svih doma}instava u Kraqevini (1921. godine 78,23%, 1931. 76,58%) `ivelo od poqoprivrede, to jest da je oko 80% (1921. 80,37%, 1931. 76,30%) aktivnog stanovni{tva svoju zaradu sticalo u poqoprivredi.“ Qubodrag Dimi}, Kulturna politika u Kraqevini Jugoslaviji 1918—1941, kw. I, Beograd 1996, 35. 26 Vasiq Popovi}, Stvarajmo prosve}enu demokratiju, „Javnost“, br. 47, 7. decembar 1935, 1158.
    
    18
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    uperena protiv we, dolazila je sa podru~ja Hrvatske, koja pre stupawa u jugoslovensku dr`avu nije imala iskustva u sferi primene politi~kih principa demokratije. Autor ~lanka zalagao se za primenu neke vrste korporativizma koji bi se sprovodio preko komora i korporacija proizvo|a~kih institucija. One bi, po wemu, olak{ale poziciju politi~koj demokratiji sre|ivawem socijalno-politi~kih problema i stvarawem „zdravih“ privrednih prilika. Strankama, koje bi se usprotivile ovakvom sistemu, davao se tamni oreol partija koje ne odgovaraju demokratskim institucijama.27 Mimikrija pristalica korporativizma ogledala se u la`no proklamovanom htewu da se pomogne procesu sre|ivawa demokratskih institucija. Druga mogu}nost, koju ne treba apriorno odbaciti, svodi se na potpuno nerazumevawe razlike izme|u autoritarnih i demokratskih koncepcija do te mere da se mislilo da je najlak{e osigurati i sprovesti me{avinu ovih ideja. Po nekim shvatawima, administracija i parlamentarizam nisu smeli biti povezani centralizmom ili decentralizacijom. Problem demokratske vlasti i efikasne administracije bio je osnovni nedostatak jugoslovenske dr`ave.28 Naizgled jednostrano i neva`no, ovo gledi{te postavqalo je drugu vrstu politi~ki aktuelnog pitawa. Radilo se o tuma~ewu odnosa sistema upravqawa prema ideologijama. Tokom 1937. godine do{lo je do pomaka u teorijskom odre|ivawu demokratije, koji se ogledao u kriti~kom pristupu do tada uobi~ajenim terminolo{kim izrazima. To se desilo, jednim delom, zahvaquju}i uticaju strane i doma}e literature o demokratiji. Savremenici su okarakterisali dotada{we iskustvo sa publicisti~kom delatno{}u o demokratiji kao nezadovoqavaju}e:29 Po Dobrivoju Tkalecu, demokratska doktrina nalazila se na raskr{}u izme|u nacije i tiranije. On je promi{qao demokratiju u antitezama, {to svedo~i o velikom uticaju Hegela, `ele}i da se rasprave o demokratiji prebace sa politi~kog na filozofski teren. Ciq demokratije bio je, po wemu, odabirawe najboqih {to ju je pribli`avalo aristokratiji. Za „savr{enstvo“ demokratije preporu~ivao je apsolutnu slobodu izbora, podr`avao te`wu za istinom u politi~kom dru{tvu, poznavawe i po{tovawe demokratskih principa, svest o stru~noj i eti~koj sposobnosti pojedinaca, postojawe principa svesnosti stupawa u akciju ~lanova dru{tva kada je to potrebno. Takva demokratija, u Tkal~evoj vizuri, trebalo je da bude nestrana~ka jer je, po wemu, bilo mnogo bitnije postoIsto. Problem se mogao: „... re{iti na dva na~ina: ili potpunim decentralizirawem uprave, sa zadr`awem centralne parlamentarne vladavine, ili decentralizirawem parlamentarizma sa zadr`awem centralne administracije.“ B. Vinkovi}, Demokratija i parlamentarizam, centralizam i administracija, „Javnost“, br. 32–33, dvobroj 4, 14. avgust 1937, 590. 29 „O demokratiji se obi~no pi{e „profesorski“. Ona se posmatra kao neka prirodna pojava, u~i se iz onoga {to postoji i iz toga se konstruira teorija. Ili se kritikuje ono {to postoji i osu|uje, a ne predla`e se ni{ta drugo. Na~in mi{qewa je pri tom drven i uko~en, rezultati bijedni. Istina, postoje izvesni napreci demokratije – ne preveliki – od gr~kog vremena, ali se ipak mora zakqu~iti, ako gledamo realnost, da su ru{iteqi demokratije bili mnogo aktivniji, nego graditeqi.“ Dobrivoj Tkalac, Problem usavr{avawa demokratije, „Javnost“, br. 40, 2. oktobar 1937, 733.
    28 27
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    19
    
    jawe demokratskih principa u zakonodavstvu i postojawe dru{tvene svesti i znawa o demokratiji od delatnosti parlamentarnih stranaka. Za poboq{awe demokratije predlagala se slobodna kritika, pove}awe nivoa li~ne odgovornosti u javnom `ivotu putem posebne {tampe, pove}awe nivoa svesti o demokratiji uz pomo} {kolstva i odre|ivawe dru{tvenih zadataka i obaveza unapred.30 Ideja o postojawu vanstrana~ke demokratije ne pokazuje samo veliki stepen politi~ke naivnosti nego i premorenost jalovim politi~ko-partijskim nadmetawima u obrazovanijem delu jugoslovenskog dru{tva. Kriza demokratije pojavqivala se kao termin koji je te`io da umawi principe demokratije i diskredituje demokratski poredak. Tokom odbrane demokratskih ideala posezalo se, u nedostatku argumenata, za sofizmima koji su, logi~kom konstrukcijom, ube|ivali prose~nog ~itaoca stvaraju}i utisak o neizbe`nosti demokratije. Tako je Mihajlo Arsi} smatrao da kriza ne postoji. Osnovi demokratije bili su sloboda, suverena narodna voqa, aktivno i pasivno bira~ko pravo, vlada ve}ine i tolerancija mawine, kontrola izbornog tela nad poslanicima, politi~ka i ekonomska jednakost uz socijalnu pravdu, mir, sloga i bratstvo. Demokratija, po Arsi}u, nije bila apstrakcija ili ve{ta~ka tvorevina nego je posledica istorijskog razvoja ~ove~anstva. Bila je u opasnosti od onih koji su je izobli~avali, omalova`avali i vodili sistematsku propagandu protiv we. Po Arsi}evim kritikama, umesto da se govorilo i pisalo o spoqnim i unutra{wim opasnostima, koje su pretile demokratiji, teorijskim odre|ewem krize izbegavani su otvoreni konflikti sa neprijateqima demokratije. Spoqne opasnosti pretile su demokratiji od deklarisanih neprijateqa, a unutra{we od onih koji su, samo formalno, bili za wu a imali su prikrivene antidemokratske tendencije.31 Shvatawa demokratije bila su razli~ita i dobrim delom uslovqena tradicijom, obrazovawem i politi~kim idejama autora ~lanaka. Poseban doprinos teorijskom usavr{avawu demokratije dali su ~lanovi politi~ke grupe „Napred“.32 \or|e Tasi}, istaknuti ~lan te grupe, smatrao je da je vlada ve}ine, koja se obi~no navodila kao odgovor na pitawe {ta je demokratija, bila „suvi{e formalna“ kategorija, po{to nije mogla da obuhvati slo`enost dru{tvene i istorijske stvarnosti. Zalagao se za otkrivawe novih kriterijuma pomo}u kojih bi se preciznije definisala demokratija. Za Tasi}a, postojale su pravna i politi~ka demokratija, ali ostavio je mogu}nost i za druge podele. Zna~aj Tasi}evih istupawa postaje ve}i po{to su se, sa wima, prvi put pojavili stavovi o istorijsko-filozofskim korenima demo30 Posle pomalo naivnih predloga usledila je Tkalecova otre`wavaju}a i ta~na opomena ~itaocima da: „Smisao i zadatak demokratije nije u tome da ’narod vlada’, kako se to ~esto slu{a, nego u tome da narod bira i ru{i onoga tko vlada.“ Isto, 734. 31 Isto. 32 Savremenici i stvaraoci ove organizacije smatrali su da je „Napred“ bila grupa „... na{ih intelektualaca koja je u predve~erje drugog svetskog rata poku{ala, s jedne strane, da doprinese ozdravqewu i demokratizaciji na{eg politi~kog `ivota, a s druge da se, na me|unarodnom idejnom planu, odupre agresiji fa{izma, totalitarizma, diktature i nasiqa u svetu.“ Bo`idar S. Markovi}, Izdava~ka zadruga Politika i dru{tvo, „Sociolo{ki pregled“, Vol. XVIII, No. 3–4, Beograd 1984, 285.
    
    20
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    kratije.33 Zadatak ~ove~anstva bio je da sprovede kulturnu i socijalnu jednakost uz o~uvawe li~ne slobode pojedinaca. Postavqalo se pitawe na~ina sprovo|ewa tih namera koje je bilo nemogu}e izvr{iti bez jakog dru{tvenog ose}awa potrebe demokratije, ~iji je preduslov bio moralna snaga dru{tva. Smatrao je da je Ruso bio otac ideje demokratije i da je kod wega demokratija shva}ena kao idealno izra`avawe op{te voqe. Kasnije, u 19. veku, smatralo se da je demokratija izraz nau~nog relativizma po kome sva mi{qewa imaju podjednaku vrednost. Moderno shvatawe demokratije polazilo je od stava da je demokratija, kao sistem, dovela na vlast „tre}i stale`” koji je razvijao kapitalisti~ki privredni poredak i slobodno privre|ivawe. Osnova za razvoj demokratije nalazila se, po Tasi}u, u slobodnom udru`ivawu za ekonomski i kulturni prosperitet naroda. Nedostaci demokratije i parlamentarizma bili su vezani iskqu~ivo za oblasti politi~ke organizacije dr`ave, odnosno, za slabe vlade, nestru~nost parlamenta i osloba|awe ministara od politi~ke i pravne odgovornosti pred parlamentom. Zadatak politi~ke demokratije bio je stvarawe socijalne demokratije pod ~ime se podrazumevao proces „socijalizacije“ nekih privrednih dobara i firmi, putem formirawa „privrednih saveta“, u kojima bi poslodavci i radnici sara|ivali u upravqawu preduze}em.34 Pod uticajem sukobqavawa totalitarnih i demokratskih ideja koji su se, sredinom tridesetih godina, pretvorili u oru`ane konflikte, o demokratiji je pisano kao o tre}em dru{tvenom stawu kome prethode anarhija i dr`ava. U demokratiji, po takvim shvatawima, dolazilo je do eliminacije zapovedni{tva a time i do izjedna~avawa pojmova naroda i dr`ave, ~iji su upravni centri gubili vlast, ali zadr`ali su „svojstvo tehni~kih organa“ u dru{tvu. Smatralo se da je pojedinac postao „regulator dru{tvenih odnosa“. Obrisi teorije podrazumevali su postojawe razvijene dru{tvene svesti, a demokratija i parlamentarizam postajali su „misaoni poredak“ i samim tim bili su nadmo}niji nad stadijumima anarhije i dr`ave.35 Teorija demokratske ideologije tokom 1938. nalazila se u opadawu. Tvrdilo se da je jugoslovenska dr`ava navodno stvorena na nacionalnim i demokratskim principima i da }e se daqe razvijati samo ako ostane verna tim principima. Smatralo se da je demokratija jo{ uvek bila u po~etnoj fazi. Weni uspesi uticali su na pristalice demokratije da postanu neosetqivi na negativne posledice doktrine, odnosno, pogre{no shva}ene teorije jednakosti.36 Pisano je i mnogo apstraktnije o wenim negativnim aspektima. Ti aspekti nalazili su
    33 Sa tog gledi{ta: „Demokratija nam se prikazuje kao proces osloba|awa li~nosti ~oveka kroz istoriju... oslobo|ewe gra|anske klase... povu}i }e za sobom politi~ka prava sredwe i radni~ke klase. I najzad, sa dobijawem ovih prava, ove posledwe klase vodi}e borbu za socijalnu demokratiju.“ Isto, 331. 34 \or|e Tasi}, Smisao i zadaci demokratije, SKG, kw. XLVII, br. 1, 1. januar 1936, 47–52. 35 Milan Vladisavqevi}, Anarhija, dr`ava, demokratija, SKG, kw. XLIX, br. 1, 1. septembar 1936, 63–67. 36 „I zato svi neuspesi, pa i svi porazi demokratije, - koje mi ne `elimo da prikrijemo, - mogu da zna~e samo neuspeh izvesnih fora, etapa ili metoda demokratije, ali nikako poraz jednog visokog na~ela!“ (Ur.), Uvodna re~ o slobodi i demokratiji, „Krug“, br. 1, 22. januar 1938, 1.
    
    Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941
    
    21
    
    se u metodi i primeni {to je razlikuje od autokratskih sistema ~iji su negativni aspekti bili u samim principima autokratije. Procewivalo se da, za razliku od boq{evizma i fa{izma, demokratija nije imala „elana i zanosa“. Po toj filozofskoj koncepciji, morala je da stekne ne{to {to se definisalo kao „odgovorna sloboda“.37 Niko Bartulovi} je smatrao da demokratija nije imala jasne teorijske postulate, koji bi se pretvarali u kodifikovani sistem mi{qewa i tuma~ewa. Spadao je u uzak krug pristalica doktrine koji su verovali da je teorijska osnova demokratije tek u stvarawu. Za razliku od wega, Milan Marjanovi} mislio je da je demokratija, pre Prvog svetskog rata, bila u fazi liberalnog demokratizma koji se tek kasnije pretvorio u negativno nasle|e. Zahtevao je realizam u metodama, koordinaciju u sprovo|ewu doktrina, rad na reformisawu postavki i uva`avawe re~i stru~waka {to bi sve doprinelo wenoj dinami~nosti. Neprestano insistirawe na tezi krize demokratije doprinelo je {irewu tih postavki u me|unarodnim okvirima u kojima se govorilo o krizi organizacije demokratije. Izvestan broj pristalica demokratije prihvatio je ovakva tuma~ewa i time izazvao reakciju druge strane u demokratskom taboru.38 Da bi dokazali da kriza demokratije ne postoji neki autori zloupotrebili su srpsku istoriju od doseqavawa Srba na Balkan do 1903. godine. Isticali su da se u tom vremenskom razdobqu vodila stalna borba izme|u autoritarnih i demokratskih koncepcija, a da je tek dolazak Petra Kara|or|evi}a na srpski presto ozna~io pobedu gra|anske demokratije.39 Bio je to primer la`nog i nekriti~kog povezivawa razvoja srpske dr`ave i dru{tva sa demokratijom, ali i izraz postojawa podani~kog mentaliteta me|u pobornicima demokratije. Po~etak Drugog svetskog rata uticao je na smawewe broja ~lanaka o demokratiji budu}i da je srpsko dru{tvo bilo okupirano, kako ratnim doga|ajima, tako i potrebom reorganizacije jugoslovenske dr`ave {to se postavqalo kao prioritetan zadatak posle sporazuma Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka. Opredeqewe za savezni~ku stranu ujedno je zna~ilo i opredeqewe za demokratsku dr`avu. Su{tina problema, u posledwoj godini mira za Jugoslaviju, videla se u sna`ewu dr`ave. Ka tom ciqu trebalo je usmeriti i jugoslovenski nacionalizam i jugoslovensku demokratiju. Zna~aj o~uvawa demokratije u tim vremenima posebno je istican navo|ewem ^er~ilovih re~i o potrebi postojawa demokratske i sna`ne jugoslovenske dr`ave. 40
    
    37 Ta „odgovorna sloboda“ trebalo je da bude „ vera u kona~nu efikasnost slobode ~oveka u organizovanoj dr`avi, u odgovornosti pojedinaca i u wihovu solidarnost.“ Niko Bartulovi}, Odgovorna sloboda i solidarnost u demokratiji, „Krug“, br. 2, 29. januar 1938, 31. 38 „Zaboravqa se da demokratija nije neki apstraktni, neki okameweni pojam. Ona ima svoj koren u dru{tvenim odnosima. Ima svoju ekonomsku bazu. I uporedo sa wom ona se mewa, transformi{e, prelazi sa ni`eg na vi{i stepen. Neta~no je te poro|ajne bolove nazvati krizom demokratije.“ M. S, Srpski narod u borbi za demokratiju, „@ivot i rad“, br. 19–21, april–juni 1939, 154. 39 Isto. 40 Isto.
    
    22
    
    Qubomir Petrovi}
    
    ISTORIJA 20. VEKA 2/2004
    
    Ve}ina autora slagala se da je demokratija vladavina naroda, ali nisu se saglasili kakva je to vladavina, odnosno koji su weni modaliteti. Razne teorijske osnove demokratskog ideala ostavqaju otvorenim pitawa nivoa politi~ke teorije toga vremena, utilitarnosti pozitivnog odre|ewa demokratije i koli~ine politi~ke inteligencije u jugoslovenskom dru{tvu. Tako se razvoj ideja o demokratiji podudarao sa mogu}nostima i ograni~ewima prostora i vremena u kome su nastajale. Te ideje su dobile ne samo na specifi~nom lokalnom koloritu, nego i na pluralizmu mi{qewa i verovawa. Bila je to pretpostavka za uspe{nu odbranu demokratskih ideala od napada totalitarizama.
    
    Ljubomir Petrovic DISCUSSIONS ON DEMOCRACY IN BELGRADE MAGAZINES, 1929 – 1941 Summary
    All the affirmative views on democracy had one thing in common: endeavoring to find the democracy doctrine extensive enough for the general, politic, economic, social and cultural needs of the Kingdom of Yugoslavia. The intellectual level of articles also depended on times in which magazines appeared. It was believed that democracy was the system with no class monopoly on production. For some, democracy was the selection of the best, for others, it was the process of liberation of human personality through history, even the philosophical concept applied in practice. Democracy was regarded to be viewed best through the principle of non-interference in economy and goods exchange. Liberal phase prolongation of democratic idea was insisted on. Democracy, as the political ideal, did not justify its supporters’ expectation in political practice. In time, the gap between the ideal and its applicability raised to the level of proclaiming basic institutions of democracy to be undemocratic. Criticizing democracy, in the period of dictatorship, was characterized by wandering among doctrines. The direct aim was the repudiation of democracy itself which was also the fundamental political aim of dictatorship. Ideological wandering of the democracy opponents was expressed in various forms, from mysticism and relating democracy with certain characteristics of authoritarian system to rejection of democracy in favor of corporativism.

Add Comment

To add a comment, you need to login or signup (you can signup without leaving this page)